 |
 |
 |
 |
 |
 |
 |
 |
 |
Палеолит или старије камено доба је историјски период који траје од настанка човека до 10.000 године п.н.е. Поклапа се са леденим добом и најдуже је трајао од свих историјских периода. Палеолитска уметност је трајала у периоду између 32 000. и 11 000.године пре н.е. Можемо је поделити на 2 главна дела: пећинску уметност и преносне комаде малих фигурица и декоративних предмета. Најстарија фигура на свету 25 000 година је Вјестоницка Венера.
Неолит или млађе камено доба се истиче развојем земљорадње и сточарства, појавом сталних руралних протоурбаних насеља и стварањем првог керамичког посуђа. Предмети од печене глине су најчешће култног карактера, мада се појављују и фигуралне пластике. Прве направљене глинене посуде пронађене су на Блиском Истоку (у Палестини, Сирији и југо-источној Турској) у 8 миленијуму пре н.е. За рани неолит на Балкану, односно старчевачку културу (око 5300 –4100.године пре н.е.)која носи име по граду Старчеву (Војводина), карактеристичне су посуде кугластих и полукугластих облика грубе израде. Ови кухињски предмети намењени за свакодневну употребу украшавани су убодом нокта, прстију и техником барботин. То је начин украшавања керамике, који се постиже набацивањем разређене земље на површину. Фина керамика је сличних облика, заобљених, али и биконичних посуда, жртвеника углачане површине са исликаним праволинијским и спиралним мотивима. Површина фине и најфиније старчевачке керамике је сјајно црвена или окер боје. Обично је украшена сликањем црвеном, црном, смеђом и белом бојом.
У старом Египту керамика се појављује као једна од прво прихваћених уметности међу Египћанима. У прединастичком периоду (5000.-3000. године п.н.е.) од украса на посудама, најчешће се примењују мотиви геометријске природе.
У 5.миленијуму пре н.е. посуде су тамне, високе и издужене, фино декорисане. Касније у 4.миленијуму пре н.е. на црвенкастој и браонкастој позадини појављују се осликане животињске фигуре заједно са геометријским мотивима. У династичком периоду око 2000.године пре н.е. појављују се посуде од фајанса глазиране тамно зеленом и плавом глазуром подсећајући више на стакло него керамику. Ефипћани су од фајанса правили огрлице, накит, лепе шоље, балегари и мале преносне фигурине ушабти које су мртви носили са собом у гроб.
Грнчарски точак је створен пре 5000 година у Месопотамији, Египту и Кини. Први камени и ручни грнчарски круг је направљен у месопотамијском граду Ур-данашњем Ираку. Састојао се од колута печене глине у чијем је средишту био уметнут издубљени облутак као лежај. Коло се вртело око осе убодене у под. Раније се керамика правила помоћу свитака. Појавом лончарског кола производња керамике је знатно олакшана. Настају нови, компликованији облици керамичких посуда. Данас се користи електрични грнчарски круг.
Постоји претпоставка да је насељавање грчког тла почело у другом миленијуму пре н.е.јонским и ахајским племенима који су са севера кренули и заузели континентални део заједно са грчким острвима. Мало касније појавиће се и племе Дорана. Сви заједно називају се Хеленима. Грчка уметност сматра се културним чудом човечанств, јер се медитеранска уметност односно целокупна уметност Европе заснива на грчкој уметности. Грчку културу делимо на неколико раздобља…
Грчка уметност је настала на подручју грчког копна, Јонских острва, Мале Азије и Јужне Италије. Хронолошки можемо поделири развој грчке уметности на више стилова:
Династија Селџук је владала током XII и XIII века у Малој Азији, Ирану, Ираку и Сирији. У њихово време пронађен је рецепт за прављење порцулана. Ирански градови Rayy и Kāshān постају средишта производње за ову врсту прелепе керамике. Уједно се прави и глеђосана керамика која у по својој финоћи подсећа на сликарство рукописних књига. После најезде Монгола у XIII веку, Кашан керамика, под утицајем Кине користи зелену глазуру. Прелепа кобалтово –плава глазура се појављује у Ирану током IX века, али се убрзо избацује из употребе. Међутим поново се у исламском свету употребљава у периоду између XIV и XVIII века као одговор на популарност плаво-беле комбинације глазуре међу љубитељима керамике у Кини и Европи.
У време неолита појављује се Јанг-шао култура за коју је карактеристична сликана керамика. Сјајна црна керамика је карактеристична за Лунг-шан културу која се појављује већим делом у северној Кини и долини реке Јанг це. Вреди поменути да је у време шангских краљева глина коришчена као грађевински материјал. Тако је шангски главни град Ченг-чоу био окружен глиненим зидинама 8 метара високим и 6,5 километара дугим. Изгледало је као да је зид направљен од бетона. Том приликом је коришћена специјална техника. Глина се набијала у танким врстама до дрвених дасака. На тај начин је постављено много утврђења и зидина у Кини као нпр. 37 километарске дуге и 13 метара високе зидине града Пекинг у време династије Минг (1368-1644).
Кинеска керамика и порцулан су одувек имали изузетно велики утицај на Кореју. Ипак постојале су разлике. У гробницама Сила владара (IV-X век) су пронађени различити глинени предмети, направљени превасходно у сивкастим тоновима. Касније се истиче традиционална плаво-бела керамика у периоду Koryŏ (918-1392) и Chosŏn (1392-1910) династије.
На почетку ЕДО период откривен је каолин у Арити (још увек један од главних центара јапанске керамике), у северном делу острва Кјушу. Ово откриће је допринело развоју чисто белог порцулана. Током 17.века у Европи је био омиљен Имари тип,који је назван по луци из које се извозио. Његова популарност на европским дворовима је надмашила чак и кинески порцулан. На декорацији имари посуда се могу приметити шарена скала тонова које подсечају на украсе паравана и текстила.Крајем периода ЕДО(1800-1867)дошло је до промене и појављује се какиемон порцулан, више рафинирани са једноставнијим мотивима. Набешима керамика је такође позната по свом квалитету и својој једноставности-подсећа на свилу. Осим у периоду Меији (1868-1912), када се њена продаја проширила, прављена је за пријатеље и чланове породице Набешима. У источном Јапану, Кутани је био један од водећих центара за производњу порцелана.
Традиција Афричке скулптуре нас враћа у 5.век пре н.е. када су направљене фигуре од теракоте. Најлепше и најзначајније примерке теракотиних фигура можемо пронаћи у западној Африци и делимично у Нигерији. Нок скулптуре су старе су око два и по миленијума. У Ифу су пронађене такође фигурине од теракоте направљене у периоду између 12. и 15.века. Вреди поменути и археолошка налазишта у Џену, Лиденбургу.
На Еквадорским налазиштима пронађена је керамика чија се израда датира око 3200.године п.н.е. Прва стилска керамика се појављује у данашњем Перу. У историји керамике тај стил је познат под именом Чавин (800-400.године пре н.е.) занимљив због појаве јагуара као мотива.
У првом миленијуму н.е. , на северној обали Мочиканска култура израђује керамику у класичном стилу. Вазе су обликоване на интересантан начин, декорисане јарком црвеном бојом са наративним мотивима. На крчазима можемо видети занимљиве рељефе. Перуанска керамика често приказује свет дивљих животиња у јарким и живљим бојама.
Прва домаћа мексиканска грнчарија потиче из 2.миленијума пре н.е. На обали океана Олмска култура прави издубљене натуралистичне фигурице које у каснијем класичном периоду добијају већу експресивност, постајући живље и показујући призоре из дневног живота човека. У централном делу Теотихуаканске висоравни израђују се троножне вазе. У време Толтека за типичну керамику је карактеристична насликана црвенкаста боја на бледо жућкастој. Азтеци први прихватају абстрактне мотиве за декорацију. Поред животињског свата појављују се и фигуре Богова, израђене на полихромни начин.
У долини реке Мисисипи пронађени су остаци керамике која потиче из 1.миленијума пре н.е. Од највећег значаја је свакако уметничка керамика у САД. Она пролази кроз процес напуштања традиционалних форми посуде према апстрактним формама, а уз то ће задржати и интересовање за фигуративну керамику. Питер Волкус оличава овај тренд у коме је преовладала апстракција која ипак није у потпуности одбацила традиционалне елементе. У репертоару најсавременијих керамичара заступљена је и надреалистичка, симболичка, попартистичка оријентација све до натурализма тзв.калифорнијске школе.
Све цивилизације које су настале на овом тлу оставиле су трага у керамици. Најстарија група неолита – старчевачка група (средњи и источни Балкан) – познавала је грубу и фину керамику, каткад сликану и разноврсну у техници и мотивима. Иако је пластиком била сиромашнија од касније винчанске културе (на посуди аплициране животињске и људске фигуре), она је ипак познаје. На истој територији, на данашњем простору србије, најбоље позната група млађег неолита, винчанска група, одликује се пластиком, почев од зооморфних ваза, а каткад и врло разноликим апликацијама, што се далеко мање запажа код културних група које су ницале у Хрватској и Словенији, где је на прелазу у метално доба цветала тзв.вучедолска група. У гвозденом добу, најзначајнија збивања у керамици на Балканском полуострву потекла су од утицаја келтске (латенске) културе, која је староседеоцима донела употребу грнчарског кола.
