Постоји претпоставка да је насељавање грчког тла почело у другом миленијуму пре н.е.јонским и ахајским племенима који су са севера кренули и заузели континентални део заједно са грчким острвима. Мало касније појавиће се и племе Дорана. Сви заједно називају се Хеленима. Грчка уметност сматра се културним чудом човечанств, јер се медитеранска уметност односно целокупна уметност Европе заснива на грчкој уметности. Грчку културу делимо на неколико раздобља…
- Архајска култура: од доласка Грка 1100.-500.године пре н.е.
- Класична култура: од 500.-323.године пре н.е. (од персијских ратова, па све до смрти Александра Великога)
- Хеленистичка култура: од 323.-30.године пре н.е.
Грчка уметност је настала на подручју грчког копна, Јонских острва, Мале Азије и Јужне Италије. Хронолошки можемо поделири развој грчке уметности на више стилова:
- Протогеометријски стил
- Геометријски стил (X-VIII века пре н.е.)
- Архајски стил (650.-480.године пре н.е.)
- Строги стил (480.-450.године пре н.е.)
- Класицизам (450.-330.године пре н.е.)
- Хеленизам (330.-30.године пре н.е.)
Допринос грчког сликарства општој култури је немогуће приказати, јер се сачувао изузетно мали број уметничких дела. Грчко сликарство посматрамо кроз осликавање глинених ваза. Још од праисторијског периода на грчком тлу правиле су се разноразне глинене посуде. Код Хелена долази до развоја грнчарства, њеног претварања у праву индустрију сјајног квалитета и цветања ове уметничке вештине нарочито на подручју Коринта и Атине. Шароликост облика грчких ваза је невероватан. Појављују се многобројне варијанте: плитке и високе, с ножицама, с дршкама, широких иуских отвора, дужих и краћих вратова… Од глине су се правиле не само вазе него и посуде, чиније, тањири, шоље, шољице, боце, парфемне флашице, врчеви, амфоре.
Најстарији начин осликавања лончарских производа састојао се од линеарних украса, тако што у водоравним линијама теку око облог тела посуде. Таква врста рада се у историји уметности назива геометријски стил. Крајем 8.века пре н.е. на посудама се приказују људски и животињски ликови, али само као стилизиране фигуре. Слика се црном бојом на жућкастој и ружичастој подлози печене глине. Постепено се усваја натуралистичко приказивање људских фигура у различитим покретима и радњама. Уобичајено су представљени призори из грчке митологије, осликавају се легенде о херојима, али и сцене из свакодневног живота. Слободни простор око фигура испуњава се различитим орнаментима. То је стил црних фигура. На прелазу из 5. у 4.век пре н.е. појављује се нови начин осликавања ваза тако да се читава површина покрива црним намазом, а ликови се не боје већ остају руменкасте боје у природном тону печене глине. То је црвено фигурални стил.Занимљиво је напоменути да су поједини сликари ваза свесни уметничке вредности и због тога на својим делима остављају потписе.
