Династија Селџук је владала током XII и XIII века у Малој Азији, Ирану, Ираку и Сирији. У њихово време пронађен је рецепт за прављење порцулана. Ирански градови Rayy и Kāshān постају средишта производње за ову врсту прелепе керамике. Уједно се прави и глеђосана керамика која у по својој финоћи подсећа на сликарство рукописних књига. После најезде Монгола у XIII веку, Кашан керамика, под утицајем Кине користи зелену глазуру. Прелепа кобалтово –плава глазура се појављује у Ирану током IX века, али се убрзо избацује из употребе. Међутим поново се у исламском свету употребљава у периоду између XIV и XVIII века као одговор на популарност плаво-беле комбинације глазуре међу љубитељима керамике у Кини и Европи.
У северо-западном делу Мале Азије налази се турски град Изник. Управо он постаје главни керамички центар у Османском царству. Османлије настоје да открију тајну производње плаво беле комбинације кинеског порцулана. Шездесетих година у XV веку се појављује фритвер керамика која није била тако квалитетна као кинеска, мада је постала изузетно омиљена на турском двору. Током следећих деценија и векова у Изнику се развија производља керамике. Употребљавају се различите арабеске, комбинације флоралних мотива, преплета цвећа. Све то се изводи и кобалтно плавим, тиркиз, љубичастим и црвенкастим тоновима. the center for Turkish pottery.
Вреди поменути предивно декорисане плочице и тањире Kubachi керамике из области северо-западног Ирана. Исламска култура богати керамичку уметност новим декоративним квалитетима заснованим на технолошким иновацијама.
