Неолит или млађе камено доба се истиче развојем земљорадње и сточарства, појавом сталних руралних протоурбаних насеља и стварањем првог керамичког посуђа. Предмети од печене глине су најчешће култног карактера, мада се појављују и фигуралне пластике. Прве направљене глинене посуде пронађене су на Блиском Истоку (у Палестини, Сирији и југо-источној Турској) у 8 миленијуму пре н.е. За рани неолит на Балкану, односно старчевачку културу (око 5300 –4100.године пре н.е.)која носи име по граду Старчеву (Војводина), карактеристичне су посуде кугластих и полукугластих облика грубе израде. Ови кухињски предмети намењени за свакодневну употребу украшавани су убодом нокта, прстију и техником барботин. То је начин украшавања керамике, који се постиже набацивањем разређене земље на површину. Фина керамика је сличних облика, заобљених, али и биконичних посуда, жртвеника углачане површине са исликаним праволинијским и спиралним мотивима. Површина фине и најфиније старчевачке керамике је сјајно црвена или окер боје. Обично је украшена сликањем црвеном, црном, смеђом и белом бојом.
Винча је највеће и најцеловитије истражено неолитско насеље у Европи. Њена култура потиче из периода између 4500. и 3500.године пре н.е. и обележава зенит неолитске културе на нашем континенту. Ова култура добила је име по својој метрополи Винчи (на данашњој територији Србије) развијајући се на простору између Скопља и Будимпеште, Софијског поља и реке Босне. Винчанска керамика је раскошнија и украшенија. Преовлађују зделе биконусног и конусног облика. Орнаментика је урезана и честа је примена црвене боје. Људска пластика и даље се бави женом, трудницом и мајком са дететом, али има и фигурина и са наглашеним мушким атрибутима.
