Све цивилизације које су настале на овом тлу оставиле су трага у керамици. Најстарија група неолита – старчевачка група (средњи и источни Балкан) – познавала је грубу и фину керамику, каткад сликану и разноврсну у техници и мотивима. Иако је пластиком била сиромашнија од касније винчанске културе (на посуди аплициране животињске и људске фигуре), она је ипак познаје. На истој територији, на данашњем простору србије, најбоље позната група млађег неолита, винчанска група, одликује се пластиком, почев од зооморфних ваза, а каткад и врло разноликим апликацијама, што се далеко мање запажа код културних група које су ницале у Хрватској и Словенији, где је на прелазу у метално доба цветала тзв.вучедолска група. У гвозденом добу, најзначајнија збивања у керамици на Балканском полуострву потекла су од утицаја келтске (латенске) културе, која је староседеоцима донела употребу грнчарског кола.
