Неолит или млађе камено доба се истиче развојем земљорадње и сточарства, појавом сталних руралних протоурбаних насеља и стварањем првог керамичког посуђа. Предмети од печене глине су најчешће култног карактера, мада се појављују и фигуралне пластике. Прве направљене глинене посуде пронађене су на Блиском Истоку (у Палестини, Сирији и југо-источној Турској) у 8 миленијуму пре н.е. За рани неолит на Балкану, односно старчевачку културу (око 5300 –4100.године пре н.е.)која носи име по граду Старчеву (Војводина), карактеристичне су посуде кугластих и полукугластих облика грубе израде. Ови кухињски предмети намењени за свакодневну употребу украшавани су убодом нокта, прстију и техником барботин. То је начин украшавања керамике, који се постиже набацивањем разређене земље на површину. Фина керамика је сличних облика, заобљених, али и биконичних посуда, жртвеника углачане површине са исликаним праволинијским и спиралним мотивима. Површина фине и најфиније старчевачке керамике је сјајно црвена или окер боје. Обично је украшена сликањем црвеном, црном, смеђом и белом бојом.
