Порцулан је врста керамике која је цењена због своје важности и лепоте. Посебно се истичу сјајне, беле површине стена коју упоређујемо са шкољком морског пужа porcella. Познати истраживач Марко Поло је у својим мемоарима у Ђенови из 1298.године први пут споменуо име порцулан. У Европи се појављује од средњег века као редак предмет из далеких, непознатих земаља. Због земље порекла Кине често га називамо „china”, „chinaware” . Кинези су први прави порцулан израђивали за време династије Танг(618-907). Постепено се развијају технике комбиновања правих састојака и печења на температурама изнад 1000 степени. За време династије Сонг(960-1279), кинески цареви оснивали су царске фабрике за производњу порцулана ради изградњи сопствених палата. Град Јингдецен постаје главни центар за израду кинеског порцулана од 1300.године.
После открића, путовања и слања експедиција на Далеки Исток, порцулан постаје популаран током 17.века у Европи. У теретним трговачким бродовима Холанђана и Португалаца поред зачина, свиле све чешће се проналазио и порцулан. Обичај испијања кафе, чоколаде, чаја креирао је велику потражњу за порцуланским шољицама и тањирићима. Европске мануфактуре трудиле су се да направе тврди порцулан, али то им није полазило од руке и врло дуго нису успели да открију тајну. Напокон, поједини експерименти уродили су плодом. Први европски меки порцулан(меки зато што је удео каолина испод 50% у смеси) је произведен у Италији, Фиренци око 1575.године (Francesco de’ Medici).
До 1700.проиводња порцулана започела је у великом броју мануфактура у Европи. Француска, Немачка, Енглеска и Италија постали су водећи центри продукције порцулана.
